U ovom trenutku postoji vise mogucih scenarija za prestanak rata u Jugoslaviji. Danas je vec dovoljno jasno da ce se albanske izbeglice vratiti na Kosovo i da ce imati veoma siroku autonomiju koja ima brojna obelezja drzavnosti. Jasno je i da ce na Kosovo doci medjunarodne snage koje ce nadgledati prestanak neprijateljstava. Pitanje je samo koliko ce jos zivota biti izgubljeno dok se gospodari rata dogovore o modalitetima mira. A zatim, kako dalje?

Odgovor na ovo pitanje u sustini zavisi od dve stvari: kakva ce biti pozicija medjunarodne zajednice u odnosu na Srbiju u momentu prekida neprijateljstava i da li ce u samoj Srbiji doci do neophodnih demokratskih promena. Jasno je da ce Kosovo postati, barem za izvesno vreme, neka vrsta medjunarodnog protektorata, slicnog onom koji danas postoji u Bosni. Pitanje je sta ce biti sa "ostatkom" Jugoslavije. Da li ce medjunarodna zajednica zakljuciti da Jugoslaviju, odnosno posebno Srbiju, treba odvojiti od ostatka onoga sto se naziva civilizovanom Evropom, ili ce definitivno resenje balkanskog problema ukljuciti i neophodne korake radi intergacije citavog regiona, ukljucujuci tu i stanovnike Srbije? Da li ce Srbija uspeti da ucini neophodne demokratske pomake i ne dozvoli da bude izolovana?

Danas, kada je ksenofobija na relaciji Srbija - Zapad mozda na svom vrhuncu, scenario izolovane Srbije kao sankcijama ogradjenog rezervata u Evropi, nad kojim stalno stoji pretnja bombardovanjem, izgleda na zalost, kao moguc. Ipak, nadam se da ce, kako medjunarodna zajednica tako i Srbi sami naci snage i nacina da tok dogadjaje usmere u drugom pravcu. Mislim da je bitno istaci da je korake u tom pravcu potrebno preduzeti odmah, u toku samih mirovnih pregovora. Resavanje takozvanog Kosovskog problema ne sme da izostavi i istovremeno resavanje onih pitanja koja su od sustinske vaznosti za stabilnost celog regiona, a time i za dalji opstanak i razvitak Srbije i Jugoslavije.

Sta to zapravo znaci? U mirovnom resenju za Kosovo moraju se naci i pitanja koja ce omoguciti, pre svega, oporavak i izgradnju Srbije, tesko pogodjene NATO bombardovanjem. I pre ovog sukoba privreda Jugoslavije je bila u teskom polozaju. Jasno je da bi sada, bez pomoci iz inostranstva, podizanje privrede bio veoma tezak, ako ne i nemoguc zadatak. Da bi mogli racunati na bilo kakvu znacajniju pomoc, neophodno je doneti pre svega politicku odluku, odlaganu svih prethodnih godina, da Srbija odmah i bez ikakvog oklevanja krene putem radikalnih promena. Moraju se stvoriti uslovi za integraciju Srbije u Evropu i svet. Pri tome, neophodno je postovati i prihvatiti vec uspostavljene standarde koji regulisu ta pitanja. Da bi se to moglo ostvariti, Srbija odmah po prestanku ratnih dejstava treba da se oslobodi ratnog stanja, ratne psihoze. To nece biti ni malo lako, obzirom na sve posledice izazvane dugotrajnim bombardovanjem. Potrebno je ne samo zakljuciti mir, vec i izmiriti se sa sadasnjim neprijateljima. Mozda vise od svega toga, potrebno je da Srbija smogne snage da preispita sebe samu - da otvoreno i iskreno pogleda u svoj lik u ogledalu, i prihvati cinjenicu da su u proteklim dogadjajima napravljene krupne greske i da se dobar deo krivice za tragediju moze pripisati i Srbima. Tek tada bice moguce krenuti napred.

U domenu prava, smatram da ce biti neophodno da se sto pre ukinu svi vanredni zakoni i propisi koji su doneti u uslovima ratnog stanja, koji suspenduju odredjena prava, a pre svega prava gradjana. Takodje, bice potrebno da se izvrse odredjene promene Ustava i drugih najvaznijih zakona kako bi se pravni sistem uskladio sa cinjenicom da je na jednom delu teritorije uspostavljen medjunarodni protektorat. No, pre svega, bice potrebno jedno sistematsko uskladjivanje jugoslovenskih propisa sa propisima Evrope. Ako Srbija i dalje bude zelela da ima zakone poput zloglasnih Zakona o univerzitetu ili Zakona o informisanju, koje smatram takodje ratnim zakonima iako su doneti u doba formalnog "redovnog" stanja, perspektiva ukljucivanja u integracione procese nece izgledati ni malo ruzicasto. No, kako ni sami zakoni nisu dovoljni vec je bitna i njihova primena, morace da se potpuno depolitizuje i profesionalizuje rad pre svega sudskih i drugih pravosudnih organa, obzirom da sadasnja situacija ne moze garantovati nepristrasnu primenu pravnih normi. Mozda cemo moci da sve ove promene izvedemo sami, ali cini se verovatnijim da ce nam i ovde, na zalost, biti potreban neki vid medjunarodne pomoci.

U interesu postizanja trajne stabilnosti, verovatno ce biti neophodno, i u Srbiji i u Jugoslaviji, sprovesti nove izbore, radi omogucavanja gore navedenih zakonskih promena. Nakon ovakvog ratnog sukoba, narodu se mora dati pravo da svojim glasovima podvuce crtu ispod proteklih dogadjaja i oceni rad svojih lidera. Za izbore bice nam potreban i novi izborni zakon. Ti izbori, koje smatram apsolutno nuznim, moraju biti sprovedeni slobodno, sto znaci da se mora obezbediti slobodno delovanje svih politickih partija, slobodno informisanje i sloboda delovanja medija. Ovo se narocito odnosi na rad medija koji ne zavise od drzave, medija koje je ovaj rat prakticno ukinuo, jer bez svega pomenutog nema fer i postenih izbora. Regularnost celog izbornog procesa mora ovoga puta biti pod punom medjunarodnom kontrolom, kako bi se otklonila svaka sumnja u regularnost izrazene volje gradjana. Gradjani Jugoslavije moraju imati priliku da, posle svih bombi koje su se na njih srucile sa neba, ocene efekte i opravdanost ovog sukoba koji je od strane sadasnje vlasti prikazan kao odbrana zemlje. Treba im omoguciti da slobodno sagledaju postignute rezultate te odbrane, ocene da li je sukob ipak bilo moguce izbeci i, na kraju, ozbiljno razmisle i odluce kojim putem zele dalje da krenu.

Zapravo, ceo period posle zavisice od toga da li ce, kada, i na koji nacin, u Srbiji doci do neophodnih politickih promena. Normalno bi bilo da se ovo pitanje resi na fer i postenim izborima, no, imajuci u vidu nasu tradiciju kao i sadasnju situaciju, ni drugi, opasniji scenariji nisu iskljuceni. Zelim da verujem da je Srbija ipak na kraju svog tragicnog razdoblja, jer pravi "period posle" kome se nadam zapravo nece ni poceti automatski sa krajem bombardovanja - on ce zapoceti tek u momentu kada sa zaustavi dalje propadanje i izolacija Srbije i Srbija sama napravi onaj odlucujuci prvi i neizbezni korak ka povratku Evropi i Svetu.

Da bi poceo jugoslovenski i srpski "period posle", mora se konacno i za sva vremena, zavrsiti ovaj "period pre". Istina je, kao i obicno, veoma jednostavna i jasna.