Posebnu paznju privukao je i apel gospodina Petra Adzica, iz Instututa za nuklearna istrazianja u Vinci, na samoj periferiji Beograda. U pismu svetskoj javnosti od 22. Aprila, gospodin Adzic navodi da je Institut u Vinci na listi ciljeva NATO avijacije. U Institutu, po njegovim navodima, postoji dovoljna kolicina visokoradioaktivnog materijala koja bi, ukoliko dodje u atmosferu, bila pogubna ne samo za podrucije Balkana vec i za sigurnost citave Evrope. Svoj apel gospodin Adzic zavrsava recima: "Nadam se da ova tragedija jos uvek moze biti zaustavljena, ukoliko vec nismo zakasnili. Molim da o ovom apelu obavestite sto je moguce vise ljudi. Bog vas blagoslovio."

Treca tema iz ove oblasti takodje izaziva brojne kontaverze a rec je o upotrebi takozvanog "redukovanog uranijuma" (u originalu: "deplated uranium"). NATO je 21. Aprila zvanicno potvrdio da koristi ovo naoruzanje u vazdusnim napadima na Jugoslaviju. Redukovani uranijum sadrzi bombe i krstarece rakete, i on je pre napada na Jugoslaviju koriscen i ratu u Zalivu kao i u Vazdusnim napadina NATO u Bosni, ali nikada tako dugo i koncentrisano kao sto je sada slucaj. Prilikom eksplozije, 80% redukovanog uranijuma pretvara se navodno u uranijum oksid, cestice velicine pola mikrona. Jednom udahnute (zbog dugog vremena poluraspada u organizmu), jednake su 20 doza rengenskih zracenja pluca. Kao rezultat koriscenja redukovanog uranijuma, nakon rata u zalivu 80.000 NATO veterana tog rata imaju identicne simptome koji jos uvek nisu dovoljno prouceni, a poznati su kao "Zalivski sindrom". Za sada, zvanicni izvestaji govore da na teritoriji Jugoslavije nema povecane radioaktivnosti. Ipak, koliko su detaljno proucene sve posledice upotrebe redukovanog uranijuma?

Ovom prilikom se nismo ni dotakli mogucih posledica koje bi nastupile usled ostecenja fabrika i postrojenja koja se bave proizvodnjom i skladistenjem otrovnih hemijskih supstanci, od kojih su neka (kao fabrika u Baricu), vec bili na meti avio napada.

Stanovnici na podruciju Jugoslavije sada su zrtve stravicnih stradanja, no, da li ce u slucaju moguce nuklearne katastrofe nastradati mnogo veci broj ljudi? Da li ce preziveli zavideti mrtvima? Zapitajmo se na kraju i ovo: koliko su stanovnici Evrope zaista informisani o svim mogucim rizicima bombardovanja. Rat definitivno nije sofisticirana video igra koja se desava negde daleko i nekim drugim ljudima, kao sto cesto zele da nam predstave na televiziji . Opasnost moze biti blize nego sto nam se to cini, a posledice mogu trajati dugo i imati globalni karakter.