E, a sada malo o drugim stvarima. Kao sto znate struja nam se povratila (ne povracala), napumpali smo i vodu ali su nas veceras a sada je oko 11 uvece u petak 7.05.1999 opet zalili posebnim, oni kazu vrlo sofisticiranim, grafitinim bombama koje prave kratak spoj (to se kod nas kaze kurslus sto verovatno potice od neke nemacke kovanice). Ne znam sta je tu tako pamentno nekom iskljuciti struju i prekinuti ga u gledalnju filma, fudbalske utakmice ili deci napraviti prekid kada Popaj treba da sredi Badzu (a uvek ga sredi). Nesto sam razmisljao koliko bi olovaka mogli napraviti od tog grafita (ili neke njegove alotropske modifikacije) umesto sto ga bacaju po nasim poljima i dalekovodima. Mislim da bi deca od Ankoridza na Aljasci do Vladivostoka sa druge strane moreuza mogla da se snabdeju olovkama i to iduci od zapada prema istoku oko planete ne obrnuto. Struja nam je opet dosla, kupamo se redovno svakih deset dana, peremo zube za Novu godinu i Uskrs a jedemo na treci dan.

A jedna od najvaznijih stvari u protekla dva dana nije izvestaj sa brifinga NATO u Briselu (kako se ono zvase onaj tip sa cinicnim osmehom sto se pravi blesav?), nije ni to koje bio u u BGD-u da razgovara vec cinjenica da je Lana uspela svojim nogicama da predje neverovatnu razadljinu od trpezarisjkog stola do fotelje u dnevnoj sobi. Nije to smesno kao sto vam se cini jer su to koraci koji ce je kroz ceo zivot nostiti tamo-amo. Za sada PRVI a bice ih jos na stotine hiljada. Jeste li razmisljali o tome koliko covek napravi koraka u svom zivotu za prosecnu duzinu bitisanja od oko 70 godina. Ako neko ima ideju (Buco, ti uvek imas neku ideju i objasnjenje) vi se javite. Mozda ce je prvi koraci navesti da jednog dana dodje i kod vas bilo gde da ste u svetu, na bilo kom kontinentu i pokucace na vasa vrata i reci "Ja sam Lana". Vi cete naravno znati o kome je rec. Moram priznati da je kamera sve to i zabelezila.

Klopa je i dalje redovna, kolaci sa visnjama, rostilj, naresci, danas sam bio na pijaci (petak, malo ranije sam smugnuo sa posla) i dalje ima prilicno svega ali naravno zavisi i od toga sta vam treba. Kavijara na primer nisam video, kao ni cigareta (na srecu ponekad pusim lulu a duvana jos imam od poslednjeg boravka u fujamerici), ali ima i dalje limuna, banana a da ne kazem zelenisa koji je preplavio tezge. Rafinerija oko koje se digao veliki dim je uspesno ugasena prirodnim putem kada je ponestalo gorivog materijala pa se nadamo da ce nam vazduh u gradu nadalje biti malo cistiji. Danas su nam gadjali onaj ogromni toranj na Vencu i nisu ga srusili (mozda nisu ni hteli) a posle sam u setnji video kako je kroz oblake bio obasjan zracima sunca i bljestao, kao da im je terao inat, kao da se ne da, kao da nece da dozivi sudbinu mostova. Posle mostova sve nam je ovde vazno, svaki kamen u Dunavskoj ulici koji je tu bio kada su oni vijali Apace po preriji a ne kao danas "Apaci" nas po .....

Necu vas vise gnjaviti, sa novim vestima, nevestima, svestima i nesvestima iz nestvarnog grada na kraju planete negde izmedju Alajske i Vladivostoka (bas preko puta). Pozdravlja vas i ljubi sve poznate i nepoznate Drim tim koji ne posustaje i nada se da ce na kraju osvojiti Priznanje za prezivljavanje u sastavu Lana Srdjan Jaca i moja malenkost G

PS nekako sam odustao od one zestine i presao na crno vino, vise mi prija