NAVIGATION

HOME

Subscribe To P.A.

Search P.A.

Back Archive

Go here to view the back archive, commissioned and collected text from the period of the air strikes

Konversation im Rehabilitationszentrum mit einem Arm Amputierten

Razgovor se desava u prostorijama jedne beogradske rehabilitacione ustanove.

This conversation took place in one rehabilitation Center in Belgrade.

Kao pacijent boravi ovde oko cetiri dana, radi izrade proteze. Amputacija leve ruke, patrljak tik ispod ramena. Prvi sok je prosao, ranjavanje, hirurske intervencije, neprijatnosti uloge pacijenta. Prepoznajem neizvesnost nove adaptacije i licne borbe u prevazilazenju ove nametnute zavisnosti. Nastradao od gelera tokom NATO bombardovanja jednog vaznog industrijskog objekta. Pogodjen na oko 500 metara udaljenosti, dok je u dvoristu sopstvene kuce pomagao komsiji oko opravke kucnog aparata. Takozvana "kolateralna steta".

Kako ste danas?

Lose, jako lose. Dva dana ima kako mi je visok pritisak i boli me glava. Doktorka mi dala lekove i kaze da mirujem.Ne mogu vise da izdrzim ovako. Mnogo je dosadno kad se lezi po ceo dan. Prosetao bih po dvoristu, ali kako po ovoj vrucini, bojim se pascu u nesvest. Vreme mnogo sporo prolazi, ne znam sta da radim, pa jos ovakav?

Mnogo toga se promenilo za vas u poslednje vreme, kako to podnosite?

Ma, kako moram. Znate, najstrasnije mi je sto sam sad ovako nesposoban, nista ne mogu da radim, a ja sam navikao da budem aktivan, brz. Bavio sam se i alpinizmom, puno se kretao, radio kao masinski tehnicar, umem da popravljam sve kvarove po kuci. Sve sam mogao, samo ne da lezim ovako beskoristan. Evo, juce sam i ovde u kupatilu popravio cesmu koja je curela i nervirala me ?(smeje se).

Cestitam, znaci mozemo da racunamo na vas.

E, da bar imam ovde sta da radim i da imam alat ne bih se ja sekirao uopste!

I sa jednom rukom vi ste i dalje vest i sposoban majstor.

Jesam, ali mi je strasno sto se sve ovo desilo, a nisam ni sanjao. Sta sam ja kome skrivio, pa da mi se ovo desi. Bolje da me je ubio onaj geler, nego sto me ostavi da se ovako patim. A da li mozete da zamislite da se sve desilo za dve sekunde. Kada su se culi prvi avioni koji su leteli nisko, u sali sam rekao komsiji "jedan je nas". Cini mi se vec sledeceg trenutka se to desilo. Moja ruka je visila na tankom parcetu koze i mesa. Pridrzavao sam je desnicom i rekoh komsiji "ode moja ruka". Sacuvao sam to parce metala, da znate samo kako je ostro sa jedne strane, kao neki zakrivljeni noz. I sija.

Kako ste se osecali kada se to desilo?

Kako, ne znam, sve je bilo tako brzo. Nisam se uplasio. Hteo sam da spasim moju ruku, mislio sam da moze ponovo da se prisije, citao sam da su to radili hirurzi u svetu i kod nas. U bolnici su je odmah amputirali. Nemam sta doktore da krivim, rana je bila prasnjava i zagadjena, dali su mi i vakcinu protiv tetanusa. Za mesec dana tri puta su me operisali, sad mi kazu da mora i cetvrti put. Jedva cekam da se i to zavrsi, ne mogu vise da trpim bolove. Boli me rana, ova kost probija, a muce me i "fantomi".

Imate fantomske bolove?

Ma, ne boli, ali mi trne, pecka, svrbi, osecam prste gde ih nemam. Najjace je kad se menja vreme, ali me stalno boli, neizdrzivo, nista ne mogu da radim.

Kazete da vas stalno boli i nista ne mozete da radite, da li vas sada bolovi ometaju dok tako aktivno razgovarate sa mnom?

Malo mi je lakse kada pricam s nekim. Volim kad dodjete da razgovaramo o bilo cemu. Manje mislim na bolove, a i vreme brze prodje.

Da li razgovarate jos sa nekim ovde?

Dobar mi je cimer, ali je retko u sobi. Voli covek da se druzi i stalno igra sah sa nekim ljudima. Juce ga nisam video do uvece, ja se salim i kazem: "E, moj cimeru, mogao sam i da umrem, dosao bi da me sahranis". Sta ce covek, bez noge je ostao, bio u rezervi, ima i on svojih problema, ne moze stalno mene da dvori.

Jeste li poceli sa fizioterapijom i vezbama?

Ma jesam, onda su poceli ovi problemi sa pritiskom. Nego, ko zna da li to vredi uopste, kakve su te proteze , kada ce moja da bude gotova i da li mi uopste treba?

Proteza zaista nije kao vasa ruka, ali ce vam pomoci da uradite mnoge stvari koje ne mozete sada.

U redu, nego sve to dugo traje, pogubicu zivce od cekanja.

Razumem koliko vam tesko pada to sto vam se dogodilo, promene sredine i bolovi koje trpite. Znam da nije lako iz "punog zdravlja" postati pacijent. Zaista vas cekaju zadaci, ono sto vam sada izgleda tesko, kroz vezbanje ce vam postajati ostvarljivo. Za pocetak, probajte sada da planirate na krace staze.

Uvek sam takav bio, nestrpljiv, brz. Mozda mi treba da se malo odmorim. Hvala Bogu, deca velika, svoje porodice imaju, ja se mlad ozenio. Svi su tu oko mene, kad mi treba. Pa, kad sve to vidim, zivi mi se - "zivot je mio, ma kakav bio". Valjda ce sutra biti bolje.